-Pi­še: El­mir Đo­ko­vić

Vo­lje­li su se oni, ni­je da ni­je­su, ali ve­će si­le su ih ra­sta­vi­le. Za­pra­vo, to i ni­su vi­še si­le, ali  čo­vjek k`o čo­vjek uvi­jek tra­ži vi­še. I da­vao je vi­še.
Sve što je imao dao joj je. Sr­ce joj je na dla­nu ser­vi­rao, a ona pu­na po­no­sa osta­vi­la je to sr­ce da tru­ne zbog one pro­kle­te nov­ča­ni­ce. Kad je vi­dje­la sku­pi auto, za­bo­ra­vi­la je da nje­go­va lju­bav mno­go vi­še vri­je­di. Sve je ba­ci­la niz ri­je­ku i po­šla ta­mo gdje sre­ću je­di­no mo­že oče­ki­va­ti, ali ne i osje­ti­ti. Ona ni­kad ne­će bi­ti svje­sna da je iz­gu­bi­la ono naj­vred­ni­je, ono što mno­ge že­ne že­le. Iz­gu­bi­la je nje­go­vo po­što­va­nje, sr­ce, lju­bav i sva­ki mi­nut sre­će. Bit­ni­ji  joj je sat vo­žnje sku­pim auto­mo­bi­lom, ne­go ci­je­li ži­vot u to­plom za­gr­lja­ju čo­vje­ka ko­ji joj je dav­no za­ga­ran­to­vao sre­ću. Te­ško je nje­mu bi­lo. Valj­da je po­red svo­je se­stre na­u­čio žen­sko da po­štu­je, pa je baš njoj po­da­rio svu pa­žnju svi­je­ta.
Ni­je­dan mi­nut, ni­ti se­kund ni­je pro­veo raz­mi­šlja­ju­ći o ne­če­mu dru­gom, ne­go sa­mo o nji­ho­voj sre­ći, bu­duć­no­sti. Pro­kle­to je žen­sko ko­je ne zna vri­jed­nost mu­ških su­za, žen­sko ko­je ni­kad ni­je zna­lo shva­ti­ti sve mu­ške po­tre­be,mu­šku bol, ali i lju­bav. Još uvi­jek po­sto­je mu­škar­ci s do­brim ma­ni­ri­ma ko­ji bi sve ura­di­li za že­nu, sa­mo to one ne ci­je­ne. Bit­ni­ji je onaj s pu­nim dže­pom. Dra­ge dje­voj­ke, okre­ni­te se oko se­be.
Zar su uspje­šne ve­ze  bez lju­ba­vi? Ne­u­po­re­di­vo je bo­lje bi­ti po­red mu­škar­ca ko­ji vas lju­bi s osmi­je­hom na li­cu ne­go kraj ono­ga ko­ji sa­mo mi­sli na bo­gat­stvo. Dje­voj­ke i mom­ci mo­ra­ju bi­ti svje­sni da bo­gat­stvo ni­je NO­VAC. No­vac je pro­klet­stvo ko­je nam je po­treb­no, ali je lju­bav osje­ćaj bez ko­jeg ne mo­že­mo. Lju­bav tre­ba ima­ti u sr­cu, a za sve osta­lo se tre­ba sna­ći. Mno­go je lak­še to uči­ni­ti s oso­bom ko­ju vo­li­te.
Zar ni­je lak­še pro­na­ći po­sao ne­go lju­bav? Je­ste da je ve­li­ka ne­za­po­sle­nost, o to­me će nas iz­vi­je­sti iz Mon­sta­ta, no ne­ma te in­sti­tu­ci­je ko­ja mo­že iz­mje­ri­ti ko­li­ko je ne­sreć­nih sr­ca osta­lo ovog mje­se­ca i ove go­di­ne. Jer ma­nje- vi­še mo­žda ni­je­su svi spo­sob­ni za rad, ali svi ama baš svi su spo­sob­ni za lju­bav.
No­vac ima ve­li­ke pred­no­sti, ali sva­ka ve­za je za­sno­va­na na lju­ba­vi. Iz­gle­da da je do­šlo vri­je­me ka­da moć i no­vac dje­lu­ju kao mu­ški par­fem. Sva­ka že­na tr­či za njim, jer je skup, a ne za­to što neo­do­lji­vo mi­ri­še.